Историја и идентитет
Историја Дој Интанона није само о природи; то је о идентитету тајландске нације. Ово је Дој Интанон, највиши врх у Тајланду, на 2.565 метара. Вековима је био удаљено, опасно место за становнике низија, гранична зона насељена планинским племенима. Планина је „укроћена“ у 20. веку када су краљ Бумипол Адуљадеж и краљица Сирikit посетили 1959. године. Били су толико импресионирани лепотом да су наредили изградњу споменика, парка и мреже путева да повезују људе из низија са „кровом“ земље.
Ова краљевска интервенција је променила све. Некада дивљи и недоступни масив постао је Национални парк Дој Интанон, заштићена зона која данас служи као симбол тајландског јединства и природног наслеђа. Степа Пра Махатхат Напаметхинидон на врху је огромна златна структура која доминира хоризонтом, сведочанство о дарежини монархије. Али испод полираног камена и асфалтираних стаза, стари ритмови остају. Планинска племена, укључујући Карене и Лахуе, још увек живе у расутим селима по косинама, гајећи чај и поврће у хладном мржљаву. Њихово присуство додаје слој сложености пејзажу, подсећајући да ово није само игралиште за туристе, већ дом.
Где отићи
Пра Махатхат Напаметхинидон — 92-метарска ступа на врху је прва станица за већину посетилаца. То је запањујући архитектонски подвиг са сложеним мозаицима и погледом који, у јасним данима, пружа се преко северне равнице. Улазна такса је минимална, али пењење до посматрачке платформе је стрмо. Најбоље је посетити рано ујутру, пре доласка гужве и подизања мржље.
Водопад Сингха — Смештен на кратко пешачко растојање од паркинга, ово је најдоступнији од многих водопада у парку. Пада у низ базена, окружен густом, влажном шумом. Стаза је добро одржавана, погодна за породице, али клизаве стене захтевају опрез. Звук воде је константан ропот, прикривајући буку даљине саобраћаја.
Водопад Кеве — Недалеко ниже у планини, овај водопад је моћнији и мање гужван. Трекинг до њега је умерена шетња кроз шуму, нудећи прилику да се виде домаће птице и инсекти. Коначни пад је импресиван, ударајући у дубок, смарагдни базен. То је место за усамљеност, где је једино друштво звук воде и шуштање листова.
Принцезин Глејзбо — Смештен на путу ка врху, овај мали павиљон нуди панорамски поглед на долину испод. Назван је по принцези Сириндорн и популарно је место за слике. Мржља често пролази овде, стварајући етеричну атмосферу. Добро је место за одмор и уживање у размери планинског ланца.
Краљички Ботанички Врт Сирikit — Смештен у подножју планине, овај врт је благо орхидеја и ретких биљака. Кућа орхидеја високе надморске висине је мора се посетити, са хиљадама врста у цвету. Врт је добро организован и информативан, нудећи поглед на биодиверзитет региона. То је мирни завршетак дана трекинга.
Шта јести и пити
Храна у планинским селима је једноставна, засићена и дизајнирана да вас држи топлим. Наћи ћете 2-4 EUR посуде Као Сој, севернотајландско јело од пилетине и тестенине које је кремасто, пикантно и дубоко утешно. Често се служи са хрскавом тестенином на врху и страним маринованим поврћем. За лакшу опцију, Саи Оуа за 1-2 EUR, севернотајландски биљни колбас, доступан је на уличним штандовима. Пече се на угљевима и има сложен профил укуса од лимунске траве, галанга и кафир лимуна.
Буджет путовање може опстати са 5-10 EUR дневно ако се држе уличне хране и локалних пијаца. Ресторани са столовима у зони парка крећу се од 10-20 EUR по особи, нудећи удобнију атмосферу, али по вишој цени. Пијаца Чом Тхонг у оближњем граду је центар за локалне производе и грицкалице, где можете купити свеже воће, печени кукуруз и кафу. За средњу класу, тражите лодже који нуде сет меније, који су често доступнији од поруџбине а ла карт. Опције за узимање су бројне, са малим продавницама које продају куглице од пиринача, сендвиче и топла пића да нахраните свој трекинг.
Ноћни живот
Не очекујте клубове или баре у националном парку. „Ноћни живот“ овде је звук шуме ноћу. Звезде су невероватно сјајне, а ваздух је хладан и неподвижан. Већина посетилаца се враћа у своје лодже или хoteле у оближњим градовима Чианг Маи или Чом Тхонг за забаву. У Чианг Маи, квартал Ниманхаемин Роуд живи са баровима, кафаницама и живом музиком. Места попут Wazabi нуде мешавину тајландских и међународних пића у опуштеном окружењу, са улазницама ретко премању 5 EUR. Атмосфера је жива, са мешавином туриста и локалних који уживају у хладном вечерњем ваздуху.
За оне који преферирају тишу вечери, барови на брду у Чом Тхонг нуде запањујуће погледе на долину. Места попут The View су смештена на ивици града, пружајући панорамску позадину за ваша пића. Музика је обично мека, дозвољавајући разговор и размисао. То је место за опоравак након дана трекинга, да гледате како заласак боји планине у нијансе наранџасте и љубичасте.
Како стићи и шта очекивати
Најближи велики град је Чианг Маи, повезан са Бангкоком честим летовима и ноћним влаковима. Из Чианг Маи можете узети аутобус или сонгтаев (заједничко такси) до Чом Тхонга, капије парка, за око 5-10 EUR. Путовање траје око 1,5 сата. Из Чом Тхонга, то је кратка вожња до уласка у парк. Пут је витак и стрм, па будите спремни за морску болест. Смештај у Чом Тхонгу креће се од буџетских гостинских кућа по 15-30 EUR по ноћи до средњих хoteла по 50-100 EUR. Унутар парка, камповање је доступно за 5-10 EUR по особи, али морате довести сопствену опрему. Најбољи месеци за посету су новембар до фебруар, када је време хладно и суво. Март до мај је вруће и влажно, док је јун до октобар сезона кише, са клизавим стазама и пивама.
Пронађите смештај у Чианг Маи на Booking.com →
Коначни успон
Сећам се како сам стајао на ивици стаза, ваздух је био толико хладан да је дисање било као да удисам стаклене комаде. Мржља није била само временска појава; то је био лик у причи, воал који је крио прошлост и будућност. Док сам се пењао, свет испод је избледео, замењен тишином која је била истраживачка и ослобађајућа. На врху није било грандиозног погледа, само златни шпиљ који продире кроз облаке. Али то је било довољно. То је подсећање да неке ствари нису намењене да се виде јасно, да је мистерија део путовања. Обратио сам се назад низ планину, ноге су ме болеле, срце је било пуно, знајући да сам додирнуо небо, чак и ако само за тренутак.
Comments