Како је ђаво изградио град

Геолози ће вам рећи да је Ђавоља Варош природни феномен, резултат милиона година тектонске активности и ерозије. Ова област је део Хомољских планина, карстног пејзажа формираног од кречњака и доломита. Кроз еоне, вода је просочила пукотине у стенама, растварајући меке слојеве и остављајући тврђе, отпорније камење. Резултат је шума од камених кула, стубова и лукова који могу достићи висину до 15 метара. Ово је експлозија у успореном снимку, заробљена у камену.

Али наука не објашњава легенде. У српском фолклору, Ђавоља Варош се сматра стварним становницем ђавола и његових демонa. Мештани кажу да се у олујним ноћима чује ђавољ смех који одзвања кроз стене. Постоје чак приче о скривеном благом које чувају ови камен стражари. Било да верујете у натприродно или не, место има ауру која одбија рационално објашњење. Начин на који светлост удара у стене при заласку сунца, бацајући дуге, изобличене сенке, чини лаким да се види зашто су људи причали о духу овде столећима.

Локалитет је званично заштићен као Природни споменик 1964. године, али остаје релативно непознат међународним туристима. То је добра ствар. То значи да можете шетати између камених стубова без гуркања кроз трупину људи са палицама за селфи. Очување је минимално, што додаје суров, нетакнут осећај места. Подсећање да је природа и даље способна да ствара чуда која надмашују људско машта.

Шетање између камених стражара

Главна атракција овде је сам Ђавоља Варош, купка каменог формација која изгледа као средновековно село замрзнута у времену. Нема званичних стаза, али су стаза добро истопћене од планинара и мештана. Можете лутати кроз "уллице" овог каменог града, прегњавајући под луковима и протискајући се између уских стубова. Стене су глатке на додир, изрођене вековима ветра и кише. Неке формације подсећају на животиње, друге личе на људске фигуре извртене у агонији. Лакост је да оставите машти да полуде.

Једна од најупечатљивијих формација је Ђавољ Мост, природни лук који прелази мала долину. Није велики мост, али је савршено формиран, сведочанство прецизности природне ерозије. Стојећи на њему, можете погледати преостали део камене шуме, море сивих стубова који се издижу из зелене тепиха траве и маховине. То је поглед који остаје с вама дуго након што напустите место.

Друга забележива карактеристика је Ђавољ Торањ, високи, витки шпиљ који стоји понај од осталих. Драма је силуета на небу, савршен пример вертикалности пејзажа. Пенјање није препоручљиво, и то је исправно. Стене су крхке, и један погрешан корак може изазвати штету на формацији или повреде пенjachа. Али стојећи у његовом основу, гледајући горе, добијате осећај за огромну скалу места.

Хомољска дивљина

Ђавоља Варош није изолована атракција. То је део већих Хомољских планина, региона дубоких шума, камених врхова и скривених долина. Ова област је ретко насељена, са малим селима расутих по пејзажу. Путevi су тесни и витки, често неасфалтирани, али нуде неке од најсцeniчних воза у Србији. Ако имате времена, истражите околину. Посетите село Чичевац, најближи град, и пробајте неки локални сир и ракију. Гостопримство овде је искрено, а храна је једноставна али укусна.

Хомољске планине су такође уточиште за планинаре и природољубице. Постоји неколико означених стаза које воде до погледа, водопада и старих манастира. Манастир Свети Ђорђе у Чичевцу је мали али леп пример српске средновековне архитектуре, сакривен у шумовитој долини. Мирно је место, далеко од буке модерног света. Комбинација природних чуда и културног наслеђа чини Хомољски регион компелујућим дестинацијом за путнике који траже нешто друго.

Дивља животиња је обилна у области. Можете приметити јелене, дивље свиње или чак вукове ако сте срећни. Шуме су дом различитих врста птица, укључујући орлове и јастребе. Ваздух је чист, вода је чиста, а звезде ноћу су невероватно светле. Место је да се одсечете од дигиталног света и поново повезате с природом.

Како стићи и шта очекивати

Достизање Ђавоље Вароши захтева мало планирања. Најближи главни град је Чичевац, који је око 50 километара од Београда. Можете возити из Београда за око 1.5 сати путем Аутопута Београд-Ниш, затим узети излаз за Чичевац. Од тамо, пратите знакове за Ђавоља Варош. Последњи део пута је неасфалтиран, тако да се препоручује ауто са добрим пречником земље. Аутобуси возе из Београда до Чичевца, али распоред је ограничен, тако да проверите унапред. Из Чичевца, можете узети такси или договорити превоз са локалним водичем.

Нема смештаја у самом Ђавоља Варош. Морали бисте да останете у Чичевцу или оближњим селима. Буџет опције укључују гостинске куће и породичне пансионе, који коштају око 20-30 EUR по ноћи. Хотели средње класе су доступни у Чичевцу, са ценама које почињу од 40-60 EUR по ноћи. Кемпинг је такође опција, али нема званичних кампова. Ако изаберете да кемпирате, уверите се да имате све неопходне опреме и поштујте локалну средину.

Најбоље време за посету Ђавоља Варош је од априла до октобра. Време је благе, а стаза су суве. Зима може бити сурова, са снегом и ледом који чине стаза клизаве и опасне. Лето може бити вруће, тако да носите довољно воде и сунчану заштиту. Нема објеката на локалитету, тако да носите сопствену храну и воду. Улазак у Ђавоља Варош је бесплатан, али мала донација се цени за подршку одржавања области.

Search accommodation in Cicevac on Booking.com →

Коначне мисли: Камена загонетка

Напуштање Ђавоље Вароши осећа се као буђење из чудног сна. Камен стубови стоје страже док одлазите, њихови извртени облици се уклањају у задњи огледало. Место је које одбија лако објашњење, природно чудо које изгледа готово ванземаљско. Није за све. Ако тражите луксуз или удобност, ово није место за вас. Али ако сте спремни да прихватите чудно, сурово и непознато, Ђавоља Варош ће вас наградити искуством које никада нећете заборавити.

Ветар и даље вришти у мојим ушима док пишем ово, духовито подсећање на ђавољ смех. Можда постоји нешто у легендама на крају. Или можда је само ветар. Како год, Ђавоља Варош је место које остаје с вама, камена загонетка у срцу Србије. Подсећање да је свет и даље пун тајни, чекајући да буду откривене од оних храбрих довољно да погледају.