Орао је сломљен

Небо над Толука није било намењено овим орлима. Србија је стигла у Мексику надајући се поштованом загревању пре Светског првенства у фудбалу 2026, али уместо тога пронашла је мљевницу. У утакмици која ће прогањати свлачионицу месецима, репрезентација Србије је демантирана 5:1 од мексичког састава који је пуцао на све цилиндере. Ово није био само пораз; ово је била систематска деконструкција састава који је већ тресао након претходног пораза од Капе Верде.

Млади експеримент Велка Пауновића изгледао је обећавајуће тачно 18 минута. Петар Станић је погодио први, шаљући талас наде кроз српске редице. Али нада је крхка ствар у Мексику. Домаћини нису мигнули. Притиснули су, истраживали и кажњавали. Изједначавање је дошло брзо, праћено одбрамбеним колапсом који је преврнуо игру наопако.

Аутоголи и срцебољ

У другом полувремену српски дух је потпуно сломен. Мексичка доминација била је апсолутна. Ирвинг Лозано и други су раздирани кроз одбрану која је изгледала изгубљена без тренера на терену. Штета је била додатно наглашена катастрофалним грешкама изнутра. Стефан Букић и Адем Авдић су оба нашли пут до сопствене мреже, два аутогола који су симболизовала неред на терену. Када је Луис Чавез убадио последњи чавља у ковчег, резултат је био 5:1, број који боли више од самог резултата.

Ово прати шамар 3:0 од Капе Верде, остављајући припреме Србије за Светско првенство у рушевинама. Самопоуздање потребно за велики турнир је разбијено пре него што је дуван први звиждук у Америци.

Мексички медији се гоздују

Док су српски навијачи жаловали, мексички медији су експлодирали у прослави. Портали као Record и Mediatiempo пустили су наслове који су проглашавали Мексику спремно за Светско првенство, подсмехујући се „разору“ европске стране. ESPN је напоменуо да је Хавијер Агире коначно дао свом тиму подстичај самопоуздања који је очајно требао. За Мексику, ово је била декларација намера. За Србију, то је будилац који може доћи прекасно.