Нова књига открије тајну живот дворца "Врана", домац правараца Трећег бугарског царства, од неговог назива до примања светских лједера.

Историја шепне у салонима дворца "Врана" код Софије, место које је свидетелј триумфалног величавства и фаталистичке трагедије. Дворец, постављен од стране цара Фердинанда на почетку 20. века, је постала хранилиште вишег и падања бугарске државе.

Ову седмицу у дворцу је представљена књига "Врана" у дијами: Неразказаната историја царског дворца" доцента Јвайлова Шалафова, директора фонда "Цар Бојан и Царица Јованна". Књига омогућава комплетно историјско истраживање, које је скупило почти цео загубљени факти из изградње дворца до његовог одустања и најмањег вратња.

Књига почиње са називом дворца: Цар Фердинанд, богат на контрадикције и многостране интересе од мистике до орнитолошке, одлучио је да нарече дворец по име прве птице која се посади на покрива. Као поклоник Вагнера, познатогца нардискоге митологије и рицарскоге легенде, цар Фердинанд знао је да богати Один био је сопственик две вране – Хугин и Мунин (Миса и Спомен).

Постављање масе за пинг-понг за Фидела Кастроа

Од сина Цара Освободитеља до Ким Ир Сена – Нека од најинтересантних гостица кроз године

Од 1907, дворец је почeo да прима и прве све све стране височе гостице. Ову годину за откривање Памћеница Цара Освободитеља у Софији, гостио је његов син – Велики кнез Владимир Александрович, са супругом Маријом Павловном.