Прашина још увек није слегла са сезоне која је одбила да се заврши тихо, а Војводина већ прави потезе који одјекују кроз ходнике Стадиона Карађорђе. Док се остатак региона одмара током паузе између сезона, клуб из Нови Сад стегао је хват на два апсолутна стуба својег тренутног идентитета. Ово није само бизнис; ово је декларација намера.

Одбрамбени темељ осигуран

Први је непокретни објекат, зид, sidro: Ђорђе Црномарковић. Клуб је званично најавио продужетак уговора који ће га задржати у црвено-црним бојама још годину дана, са јасном опцијом за продужетак за још једну сезону. Црномарковић није само играч; он је институција у зачећу. Његов протокол показује згражтавајућих 102 наступа за Војводину, доказ издржљивости, конзистентности и чисте воље. Изјава клуба није уштедела речи, називајући га не само кичмом одбране, већ и једним од најбољих играча на својој позицији у читавој земљи. У лиги где одбрамбена чврстина често одређује трку за титулу, закључавање његових услуга је мастер потез.

Оштар врх напада обновљен

Затим долази искра, опасност, финиш моув: Алекса Вукановић. Нападач је такође потписао једногодишњи продужетак са опцијом за још једну сезону. Вукановић доноси нешто неопажено на терен — смртоносни инстинкт где један детаљ, један покрет или одлука у деловима секунде могу потпуно окренути ток утакмице у прилог Војводине. У 77 наступа показао је да су његов квалитет и фудбалски интелект оружја које противници не могу лако да неутралишу. Он је аут који претвара нерешене резултате у победе.

Изградња за следећи напад

Ови продужетци долазе након кампање где је Војводина завршила на другом месту у лиги, одвојена од првог места само секундима и инчима. Такође су довела клуб до прага славе у Куп СРБИЈЕ, где је разбито срце било само тренуцима далеко. Осигуравањем одбрамбене поузданости Црномарковића и нападачијске блескастости Вукановића, Војводина шаље поруку да су блиске грешке прошле сезоне само гориво за ватру. „Стара дама“ не одмара. Наоружава се за следећу битку, чувајући језгро нетакнутим док се остатак лиге мучи да реагује. Порука је гласна и јасна: темељ остаје, а глад је и даље врло жива.