Единствено открито мамута у Кикинди, Србија, постала је популярна атракција у Народном музеју, пружајући увид у претисториску живот и привлачећи путњаке. Открито мамута Кика нађено је преко 30 година дана у окрузу фабрике Тоца Марковића, и то је драгоценост за све фанатичаре историје и природних наука.

Откриће и путања

За прве десет година после откритог скелета, он се налazio у фабрици Тоца Марковића. Мало ко знало да постоји тај скелет, тако да су људи некада ишли да га виде. Неки путњаци града или путњаци није знали да то имамо. Након десет година, када је фабрици Тоца Марковића истекло уговар са Природно-историјским музејем из Београда, тада смо молили да то буде пренесено овде у Народни музеј и, наравно, добили смо средства једним проектом. Урадили смо то, направили специјално просторију где се налazio оригинални скелет. Ово што имате срећу да видите у дворишту Народног музеја, то је рециплика. То је копија направљена од пластичне масе у природном величине и може да стоји изненаду, без обзира на све временске услове, сунце, киша, снег.

Значај и детаљи

Значај скелета који је нађен у Кикинди је у томе да је нађено 93 процента костних маса на једном месту, а да је припадало једној животинји. То се врло ретко десава у свету. То је због начина на који је наша мамута Кика умрла. Она је водила своје крдо, знамо да је у крдо код мамута владала матријархата. Она је као стара жена водила своје крдо и упадла је у блато. Овде некада, где је данас Кикинда, била је бочарница. Утонула је и те кости су после половине милиона година нађене дубоко у глини, на дубини од 20 метара, у глинокопу фабрике Тоца Марковића. Глина је она која су те кости зачувала. Те кости су старе половине милиона година и те су значајне због тога што струћњаци, на основу велике процентне одрувне костне масе, могу да добију много података.

Кроз врло значајан проект у Народном музеју су сазнали апсолутно све о њој. Колико је имала година, чеме се хранила, да је рађала младе, да је болела од ревматизма, спондилозе. Просто, постоје следења на костима која много говоре.

Када су те податке упоредили са подацима које имају о овој врсти мамута од ране, добили су једну интересантну приказу. Тако да у музеју имамо и филм о мамуту, траје неких седамнаест и по минута, зове се "Кикински мамут" и је врло интересантан. У филму се чују сви подаци о овој нашој мамутици, која је врло значајна за град Кикинду. То што је интересантно, у филму постоји један реченица када се каже: "Можда смо мы први људи који их видимо". То није случајно рекљено, већ због тога што у том времену на подручју Европе, у овом делу где је данас Кикинда, није било људи. Људи је било у неким другим деловима света, у Африци и Азији, али у том периоду овде није било људи. Тако су они прешли овде, живели ту једно време, ишли у потрази за храном. Просто, мамути су ишли туда где им је тољје клима, где им више одговора и где могу да нађу храну.

Четири метра и седамдесет центиметара била је висина мамута када је мамута била живо, са кођом, месом, мусима. Била је дугачка седам метара, широка три и по метра и тешка седам тона.

---