Шљака Ролан Гарос била је сведок чисте магије ове недеље. Не онакве коју гледате у филмовима, већ оне које је ковano у зноју, упорности и непрестаном откуцају срца седамнаестогодишњег сањара. Анастасија Цветковић, таленат из Ниша, учинила је незамисливо: ушла је у четвртфинале јуниорског дела Отвореног првенства Француске. Последњи пут када је Српкиња стајала на овој капији било је 2016. године, када је Олга Даниловић освојила титулу. Историја, чини се, воли понављање.

Мастер клас у менталној отпорности

Пут до следећег кола није био шетање. Противница Цветковић била је искусна ратница на шљаци, са најбољим рекордом на површини ове сезоне и сервизом који би могао да разбије камен. Први сет био је рат исцрпљивања. Водећи са 4:2, Цветковић је имала узде, али тенис је немилостива госпођа. Њена противница се вратила, претварајући сет у безазлени трилер. Али ево где је девојчица из Ниша показала срце шампиона. Није се срушила. Није се сломила. Заузела је тајбрејк са прецизношћу хирурга и миром монаха.

Било је и драме. Ретка грешка судије на 5:5 послала је шок таласе на терен. Поен је проглашен мртвим, али је живео. Цветковић, са мудрошћу далеко изван својих година, сачувала је хладнокрвност. „Без коментара“, рекла је, остављајући рекет да говори. Освојила је одлучујући гем, доказујући да нерви више нису њен непријатељ.

Од емоције до извршења

Шта се променило? Цветковић приписује промену тренерима у Тенис академији Живковић у Београду. „Била сам незрела, нервозна“, признаје. „По природи сам емоционална и то се видело. Али кроз разговор, кроз неуморан рад, пронашла сам свој мир.“ Ово није само такмичарски наставак; то је метаморфоза. Игра своје грешке као уџбеник, учећи брже од било кога другог на тури.

Сада су њени очи фиксирани на следећи хоризонт. Друга носиоца, кинеска Сун Синју, чека је ако победи Румунку Бурческу. Подељене су 2:2 у њиховим директним дуелима. Цветковић не гледа даље данас. „Прво скочиш, па казаш хоп“, осмехује се. Девојчица из Ниша је спремна да лети.