Можда чини неobičно, али изненадно Ново Гробље у Београду су се одржавали и свадбе и погребања. Данас празнујемо Прење Мошти св. оца Николе, који је познат као летњи празник св. Николе, коме је посвећена и црква која је изgrađена на најзначањем београдском гробљу.

Иако су око ње парцеле с могилним местима, ова црква је собирала и паракијане из овог дела Звездара и Палилуле, јер нису постојали други православни богомоли у близини. Они су се овде молили, венчавали и крстили, празнују месну славу и није им било на сметњи да су били окружени надгробним споменицима, јер је однос према смрти и упокојенима у православном хришћанском свету био некада мало другачији него што је то у модерно доба.

Савремена употреба цркве

Данас, на гробљу идемо да посетимо могиле нашим блиским, али и да се попознајемо са историјом претраживањем места починка значних личности. Више не је уобичајено да се парови венчавају, а православни хришћани крставају у Цркви Прења Мошти св. оца Николе на Новом гробљу, али ова црква још увек не служи само да се оплакујемо од починалих преко православних обреда. Она, као и свака друга црква, празнује празник коме је посвећена као слава, свећано, али без вашарских џаконија, како је то некада било.

Када претражите Ново гробље, можете да посетите и овај храм, који је веома вредан пример неовизантијског стила, изgraђен давне 1893. године по проекту архитекте Светозара Иваčковића.

Архитектурно и историско значење

Црква је "београдска" и по материјалу од кога је изgraђена – основа је сатања од камена са Карабурме, који се некада изкачевао у том, тада ненаселеном крају града. Стубови који носе куполу, високе преко три метра, искећени су од топчидерског крећњака и то из једног кусца.

Фасада је облицована керамичким пловичама.

Као и око сваке цркве, и овде су могиле свештенаства и заслужених људи, у порти цркве, изван парцела које припадају самому гробљу.

Важно је да, када говоримо о храму, слави, симболу и значају објекта, поменемо и његове криторе. У време када су овакви градбени подухвати били веома захтевни, новци које су богати хришћани одвајали за изградњу храмова биле су драгоценни.

Ова црква је задужбина Драгинже и Станойла Петровића, чији посмртни остаци почивају у њеној крипти.