Богородица Лјевишка у Призрени није само једна од најлепших српских средњовековних црква, већ и симбол страдања, трајности и душевне снаге српског народа у Косову и Метохији. Кроз векове је разрушена, заповједана, превршена у дžамију и палјена, али је упркос свему останала, чувајући у својим зидовима бесцените фреске и свидетелство о врему када је Призрени био један од седишта српске државе и културе.

Скривања сред тесне призренске улице, Богородица Лјевишка вековима привлачи пажњу својом необичној лепотом и историјом. Име "Лјевишка" вероватно потиче од дела града који се некада налазио са леве стране Бистрице. Иако су Туци касније променили ток реке, име цркве остало је до данас.

Краљ Милутин, један од највећих српских задужбинара, 1307. године оновио цркву на основама старије базилике из времена Стефана Првовенчаног и још старије византијске цркве из 10. века. Зато Богородица Лјевишка представља јединствен спој српске и византијске душевне и уметничке традиције. Милутин је превршио је у великолепни петокуполни храм, са спољашњом припратом и звоником, желићи да његова задужбина буде достојна велике православне центра који је тада био Призрени.

Фресе из 13. и 14. века имају посебну вредност, среди којих се издваја чувана фреса Богородице Лјевишке – Милостиве, пронађена 1951. године готово нетакнуту иза зазиданог зида. Сматра се једним од најлепших приказа Пресвете Богородице у српско-византијској уметности.

Судбине цркве била је тешка. Поукidanja Печке патријаршите 1766. године, Туци су цркву превршили у дžамију. Фресе су пречићене и оштећене, а на звонику је подигнут минарет. Ипак, векови под мартером нису успели да скрију њену лепоту.

Ново страдање Богородице Лјевишке доживела је кроз марта 2004. године, када су албанске екстремисте запалили цркву и тешко оштећили фресе и унутрашњост храма. Црни дим и пожар оставили су траг који је и данас видљив на зидовима цркве.

UNESCO је 2006. године увезао Богородицу Лјевишку на листу угрожених светских баštина, а део фресака је обновљен захваљујући међународној помoci. Ипак, велики део храма још увек носи оштећења страдања.

Богородица Лјевишка данас стоји као неми свидетак векова српске историје у Косову и Метохији. Њени зидови памте и славу Немањица и тугу понорма, али и покazuju да светине могу бити ранене, али не и уништене. Док год стоји Богородица Лјевишка, стоји и сећање на народ који је подигао и бранио кроз векове.

Пише: Стефан Стојановић