Скривена цена хидроенергетског напретка

Данас се Газивода првенствено посматра кроз призму геополитике. То је стратешки енергетски чвор и чест предмет политичких преговора између Србије и Црне Горе. Међутим, пре него што је постала фигура у савременој дипломатији, акумулација је била прича о жртвовању. Она представља изгубљени завичај, потопљене векове и сећања заробљена на дну долине реке Ибар.

Изграђено у време социјалистичке Југославије, вештачко језеро било је део амбициозног пројекта хидросистема Ибар-Лепенац. Циљ је био јасан: модернизација, електрична енергија и водоснабдевање. Међутим, цена тог напретка била је висока за становнике ове долине. Пре него што је хидроелектрана покренута и милиони кубика воде покрили плодну равницу, земља је била дом заједница. Ту су постојале куће, породична имања, цркве и гробља која су стајала генерацијама.

Потопљена села и средновековне рушевине

Историјски записи и хронике из тог времена указују да је приликом стварања акумулације потопљено између 12 и 14 српских села. Преко ноћи, делови старог живота у Ибарском Колашићеву избрисани су са мапе. Локално становништво принуђено је на сеобу, остављајући своја огњишта под водом. Села попут Брњача, Читлука, Прелеза, Резала и Војмислића нестала су са пејзажа заувек.

Оно што Газиводу чини посебно интригантном, и болном за многе, је богато историјско наслеђе које остаје на њеном дну. Деценијама трају расправе у јавности и међу стручњацима о томе шта се тачно налази испод таласа. Поменути су трагови средњовековног, па чак и античког наслеђа. Најпознатија прича односи се на Брњак и двор српске краљице Јелене Анжујске. Тврди се да се ту налазила њена чувена школа за сиромашне девојке, сматрана пионирском женском стручном школом на Балкану.

Наслеђе испод површине

Иако научна јавност позива на опрез, напомињући да ниједна тврдња није археолошки потврђена, чињеница остаје да непроцењиви трагови прошлости никада нису у потпуности истражени. Данас се Газивода најчешће помиње у контексту мегавата, цеви и права управљања. Али ако се погледа испод површине, буквално и метафорички, постаје јасно да вода није покрила само земљу. Она је покрила сећање на један простор, један народ и начин живота који је нестао преко ноћи.