Последни звиждац за кошаркашку душу

Светла су се угасила у Београдском Краун Плази ове суботе, не због победничког шутира, већ због општавања које је потресло саме темеље европске кошарке. Еди Авдић је отишао, а тишина коју је оставио за собом била је оглушила. Среди мора жалости стајао је Дејан Бодирога, председник Евролиге, човек који је знао да Авдић није само колега, већ брат у суду живота.

Бодирогијев глас се није кршио, али је носио тежину хиљада промашених пасова. Говорио је о Авдићу као о срцу спорта. Да ли је икада постојао коментатор који је више волео игру? Авдић није само извештавао; он је живео сваку дриблинг, сваки пас, сваку куцању срца у Евролиги. Он је био оригиналан. Он је био аутентичан. Улио је душу у сваки стуб, сваки пренос, сваки дах који је узео за кошарку.

[IMG:1]

Више од новинара, стуб спорта

"Праћено је све", испричао је Бодирога, речи су му висиле у ваздуху као дим након победничког шутира у последњој секунди. "Евролига, регионалне лиге, НБА, NCAA, репрезентације. Буквално све." Авдић је био професионалац без једнака, стално гајући своју вештину кроз разговоре са играчима и тренерима. Поставио је стандарде до којих су други могли само да сањате. Али нисамо имали само знање; имали смо емоцију. Сирову, нефилтрирану, искрену емоцију. У свету полиране медије, Авдић је био прави. Унео је радост, хумор и топлину у сваку собу у коју је ушао.

Пријатељство урезано у историју

Бодирога је завршио са личним поштовањем, сећајући се ноћи проведених са Авдићем и његовим братом, говорећи о животу, пријатељству и пре свега о кошарци. Ова сећања остају, изсечена у срцима широм региона. Авдићев осмех, његов глас, његова енергија — они ће недостајати. Његовој породици Бодирога је понудио искрено саучешће. "Одмори се у миру, драги пријатељу", рекао је. Игра је изгубила легенду, али Авдићев дух ће одјекивати у свакој арени заувек.