Харвардски студент који је уложио све

Шта ако тајно оружје Якуб Меншик није његов бекхенд, већ ум иза њега? Уђите у свет Драгана Вујовића, српског менталног тренера чија прича звучи као трилер. Пре него што је шаптао стратегије ушу ти тениске аристократије, био је студент биологије у Харварду, сањарио о медицини. Али судбина је имала друге планове. Вратио се у Југославију, студирао економију и нашао се досађен током постдипломског студија маркетинга у Лондону. Та досада га је довела до огласа у новинама: „Желиш да користиш више свог мозга?“ Скептик, али радознал, Вујовић је уложио целу стипендију Британског савета – 300 фунти – у курс у који је готово није веровао. Мало је гладовао, смршао, али стекао доживотну опсесију.

Од скептика до пионира Силва методе

Резултати су били тренутни. Зашто тај систем није постојао у социјалистичким земљама? Вујовић није само питао; он је деловао. Постао је супервизор Силва методе у бившој Југославији и Источној Европи, обучавајући инструкторе и штитећи интелектуалну својину. Али схватио је да му прави таленат није администрација, већ креација. Рођени наставник, вратио је управљачке палице америчким партнерима и прокрио свој пут. Развио је сопствене менталне технике, примењујући невробиологију у свету елитног спорта. Данас његове методе помажу спортистима попут Карлоса Алкараса и Јаника Синера да се крећу кроз психолошки притисак Гренд слемови.

Прашки преокрет и веза са Меншиком

Потом долази 1994. године. Санкције, рат и мобилизација блокирали су му рад на Балкану. Без прихода и без путовања, Вујовићу је био потребан нова база. Изабрао је Праг. Језик је био познат, менталитет близак, а поштовање непосредно. То је био хом ран. Брзо се укоренио у чешки елитни спорт, почињући са фудбалским клубом Славия Прага и на крају прелазећи на тенис. Сада, на Ролан Гаросу, свет гледа Меншиково издизање, али Вујовић зна да је прави битка унутрашња. „Реч је о разумевању како људски ум заправо функционише“, каже он. „То је разлика између победе и пораза.“