Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан дубоког духовног значаја, славећи неколико поштованих светитеља који утјеловљују веру, отпорност и жртву. Међу поштованима су преподобни Теодор Освећени, свештеномученик Теодор Вршачки, свети мученик Вукашин, свети Викентије и свети мученици сурдулички. Ова колективна сећања наглашавају богатство српске религиозне историје.

Преподобни Теодор Освећени

Рођен у породици неверника, Теодор је у младости прихватио хришћанство и крстио се. Чувши за чувеног Светог Пахомија, тајно је напустио кућу да би се придружио његовом манастиру. Пахомије га је замонашио, дубоко импресиониран његовом необичном ревности и послушношћу.

Када му је дошла мајка да га позове кући, Теодор се није хтео јавити, већ се молио Богу за њено просвећење. Покренута вером, ушла је у блиски женски манастир којим је управљала Пахомијева сестра. Касније, Теодоров брат Пафнутије се такође замонашио. Епископ града Панопоља задужио је светог Пахомија да уреди манастир; Теодор му је помогао у тој мисији. После смрти светог Пахомија, Теодор је постао игуман свих његових манастира, управљајући њима до своје смрти 368. године. Српска православна црква слави га 29. маја по грегоријанском календару.

Свети мученик Вукашин Мандрапа

Вукашин Мандрапа био је српски земљорадник и трговац из Клепаца у Херцеговини. Током Другог светског рата, усташки режим га је затворио у концентрациони логор Јасеновац. Погубљен је или у августу 1942. или током 1943. године. Његова прича је позната по стоичком понашању пред смрћу; наводно је рекао свом палачу да "само ради свој посао".

Мало се зна о његовом животу пре логаора. Године 1998. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио га је за исповедника. Слави се 29. маја, а такође и 13. септембра заједно са осталим новомученицима који су страдали у Јасеновцу. У његовом житију се наводи да је усташа који га је убио ускоро доживео нервни слом.

Свети Викентије и мученици сурдулички

Свети Викентије, рођен Василије Крђић, оставио је неизбрисив траг у српској историји, али његове мошти никада нису пронађене. Рођен у Ушту 1853. године, студирао је у манастиру Студеница и у Београду. Рукположен је 1873. године, служио је као игуман у Овчарско-кабларском кањону пре него што је постао митрополит скопски 1905. године. Био је трећи српски владика после укидања Пећке патријаршије. Бугарски окупатори га су погубили 1915. године.

Црква такође слави свете мученике сурдуличке, српске православне свештенике и лаике које је погубила бугарска војска 1915. године. Канонизовани су 2017. године, признавајући њихову непоколебљиву веру током бруталне окупације југоисточне Србије.