Ситуација у српском водном поло је један од главних тема јавности у последњих неколико недеља. Једанаест српских водних играча изјавио је да неће играти за национални тим све док Слободан Соро није глава Водног поло савеза Србије.

Легендаран водничар Филип Филиповић дал коментар о садашњој ситуацији у српском водном поло у емисији "Миљанов корнер". Поменуо је да то није идеално, али вије да спорт има капациитет да пређе актуелну кризу. "Ако ниједан спорт може да пређе ситуацију због култа који је постојао свих деценија, то је водно поло. То није само за нас, већ наследство које се надвишава над поколењима. Ако може да пређе кризу, то су mi."

Филиповић изразио је да проблем у српском водном поло није нов. "Криза није нова, већ је била изазвана годинама. Нам се треба да се сазовемо и да развијемо широку стратегију изнад интереса клубова. Неуспех клубова није неуспех спорта. На пример, Раднички имао је екипу која је победила у Марселу, а затим губила. Нови Београд игра годинама извештајно, што је други стил, играње са срцем. Играчи не могу да остану имунни на догађаје око себе, сигнализирајући да није све у реду. Када се сазовемо и нађемо решење, широку стратегију, можемо да пређемо кризу. Криза постоји, нећемо да лжемо, она није нова, само је прођена."

Разматрао је и сваја каријеру, напоменао је како клубови у којима је играо формирали су му будуће. "Италија дефинитивно мена је формирао као спортмена и као човека. Израз 'dolce vita' има свој значај и објашњава многе нешта. Наслаживао сам се тамо, али се одрасао и одрасао кроз те ljude. Спријателjavao сам се са старом, прихвативо културу и наслађивао је, понашао сам се онако. У Риму буди Римљанин, како кажу. Бивој сам у Женови, али нисам био Женовез. То ми је помогло много."

Назад у Србију, Филиповић играо је клучни улозе у подизању Радничког. "Моја кратка вратница у Србију, у Крагујевцу, помогла је да отворимо водно поло центар. Тада сам био изложена многом већем притиску, Ванја је отишао због више повикана и оставио ме практично самог, из те неке приче коју смо покренули. Имао сам императив да на свакој утакмици аз буду тај који треба да донесе одлуку. Раднички је далеко од тога склепан проночи, ружно је рекати, али је направљен од играча којих сте имали на тржишту у августу. Тада је тржиште било готово. Ми смо се борили, спомњам, менем је играчки умно много помоћно, да буду лидер у води и ван ње да се надградим. Деци Удовићић је први био трнер, после Дејан Јовић и на крају Урош Стефановић."