Ноћ бола у Ацтеци

Табла прича бруталну причу: Мексико 5, Србија 1. Али иза шокирајуће разлике крије се сложенија прича о изгубљеним приликама, дефанзивним грешкама и тешком терету наметнутом младом саставу. Тренер Величко Пауновић стао је пред новинаре, са изражавањем мешавине поноса и дубоке фрустрације, покушавајући да разложи перформанс који је почео обећавајуће, а завршио у хаосу.

„Желим да истакнем ангажовање и жртвованост дечака“, изјавио је Пауновић, глас му је био чврст упркос резултату. „У првом полувремену имали смо фантастичну енергију, добро контролисали меч и постигли леп гол. То је било важно јер дуго нисмо постицали голове на гостињима. Међутим, други гол, примљен пред полувреме, који је практично био аутогол, отежао нам је посао.“

Статистика је била немилосрдна. Од пет примљених голова, три су била директни поклони противнику — небриге грешке тима који још увек тражи ритам. „То су лекције које овај млади тим, који се још увек уиграва, мора да научи“, признао је тренер, одбијајући да сакрије озбиљност дефанзивних пропада.

Терет јуна

Поред тактичких неуспеха, Пауновић је указао на мучну природу јунског репрезентативног прозора. Комбиновани састав, са бројним дебијантима, суочио се са огромним притиском како на терену, тако и ван њега.

„Веома сам разочаран свим околностима које смо имали у јуну“, открио је. „Цео терет је пао на ове дечаке. С једне стране ми је драго што су осетили тежину коју фудбал може да стави на њих, а с друге ме боли што се толико труда распрши због таквих резултата. Дали су све од себе да представе земљу, али резултат квари укупан утисак.“

Путања напред је јасна, иако стрма. „Чека нас много посла. Лично сам веома незадовољан и морамо да поправимо многе ствари. Вероватно је најбоље да оставимо овај јун иза себе и потпуно га заборавимо. Окрећемо се септембру, надајући се више среће“, закључио је Пауновић. Експеримент са младима завршен је сузама за сада, али реконструкција почиње одмах.