Да ли је капитенска трака трофеј? Десерт за верне? Вељко Пауновић је смрвао ту идеју снагом грмотавице. Тренер српске репрезентације црта линију у песку, а не ради се о стажу. Ради се о суштини.

Искуство није довољно

Логика сугерише да Страхиња Павловић треба да носи траку у јуну. Одбрамбени играч Милана је међу најискуснијим играчима у овој смањеној екипи. Одговорио је на позив. Предао је додатну миљу. Али Пауновић не додељује медаље за присуство. „Страхиња је одличан пример", изјавио је тренер, признајући посвећеност одбрамбеног играча. „Постоји поштовање и захвалност, али то не треба доводити у питање. Показао је да је спреман за тај додатни пут. То је за похвалу и охрабривање".

Међутим, похвала није једнако лидерству. Пауновић је учинио своју философију кристално јасном. Не трза траку као мрковицу. Верује да сваки играч зарађује свој статус поступцима, а не титулама. „Не волим да частим са капитенском траком", изјавио је Пауновић. „Не знам зашто људи мисле да је то десерт у репрезентацији или клубовима. Свако треба да зна да се свако својим поступцима приближава статусима".

Лидерство, не политика

Тренер је нагласио да прави капитени поседују урођене лидерске квалитете. Признао је да Павловић већ делује као један од капитена тима. Али одбио је да именује једног фигура у преси. „Поседује потребне лидерске квалитете", напоменуо је Пауновић. „Могу да кажем да је он већ један од капитена. Филип Живковић је такође овде сада, после дугог одсуства из репрезентације. Не желим да се преговара о питању капитена у јавности".

Ово је интерна ствар. Пауновић инсистира да дискусија припада у свлачионицу, а не у новинарске колоне. Гаси спекулације пре него што почну. Порука је јасна: заради своје место на терену, и улога ће уследити. Али не очекујте награду само зато што сте се појавили. У Пауновићевој Србији, трака је терет одговорности, а не награда за дуготрајност.