Доласак Часног појаса Пресвете Богородице у Београд обележио је један од најзначајнијих религиозних догађаја у модерној српској историји. Ова светиња, која се вековима чува у манастиру Ватопед на Светој Гори, сматра се једином сачуваном реликвијом из земљског живота Мајке Божије. Њено присуство у Србији, након скоро 650 година одсуства, изазвало је талас дубоке духовне емоције у целом региону.

Историјско поклоничко путовање

Светиња је стигла у српску престоницу 20. маја 2026. године, ускоро пре Духова, који су такође слава Града Београда. Првобитно је планирано да буде само девет дана, до 29. маја. Међутим, нечувано интересовање верника навело је на промену планова. На иницијативу патријарха Порфирија, посета је продужена два пута — прво до 1. јуна, а затим до петка, 5. јуна 2026. године. Светиња је коначно враћена на Свету Гору након свечане литургије и молебана.

Према речима архимандрита Јефрема, игумана манастира Ватопед, више од милион верника из Србије и ширег региона прошло је кроз Храм Светог Саве током 16-дневног периода. Редови су се непрекидно формирали око целе плаце пред храмом, протежући се у околним улицама Врачара даноноћно.

Емотивне сцене и преданост

Под врућим пролећним и јунским сунцем, верници свих генерација чекати су стрпљиво. Редови су укључивали родитеље са бебама, старе људе са штаповима и младе породице. Многи су проводили између пет и десет сати у реду, посебно током врхунца, само да би стигли до крипте Храма и целивали светињу.

Храм је остао отворен практично непрекидно, укључујући ноћне сате, да би се задовољила огромна гушва. Поред прилике да целивају појас, верници су добијали и освештану акафистну трачицу. Догађај није био само религиозни обред, већ дубоко заједничко искуство. Церемонија одласка одржана је са највишим црковним и државним почастима, уз учешће гарде Војске Србије и хиљада разплаканих грађана.

Најтрогателнији тренутак забележен током овог периода била је фотографија патријарха Порфирија. Окружен морем верника у Храму Светог Саве, српски православни лидер био је видљив са сузама које су му клизиле низ лице. Слика савршено утврђује превазилазећу духовну атмосферу која је захватила град током овог историјског посете.