После многих концерата у Сава Центру током пет деценија, Парни Валjak је започео ново поглавље љубаве са белградском публиком у изкупљеној Плавој дворани, која је више од три сата била испуњена временскима хитовима, снажном емоцијом и енергијом, као и бенд такође као и публике. Игор Древнакарове перформансе ступле напред, показивање непреузетог музичког успеха бенда и донеле нову енергију на сцену. Публика, укључујући познате као Сергеј Ћетковић и Иван Бошиљчић, била је одушељена кroz цео вечер.

Концерт је започео са слайд шоу фотографија из претходних година бенда и ступио у "Лубавне". Хитови као што су "Заставе", "Неда" и "Када ме дотакне" биле средина најбољих момента, са Габор Бунфордом се прибавио на кларинет за неколико песама. Емоционални момент био је када је Игор Древнакар песму "Јесен у мени" посветио Акију, рекао: "Ову песму посвећујем čовеку који ми је оставио ово место, које, верујте ми, није баш лако носити. Кад год помислим о те песми, колико је то само тешко. Али онда се сетим колико је он имао заједнишће са вами! Велика је честа песати оно што је песао Аки!"

Енергија публике продужила са песмама као што су "Године пролазе" и "Ухваци ritam", демонстрирајући колико су композиције Парни Валјака током година били уградени у колективно музичко сећање региона. Бенд, воден од Хусеина Хасанефендић Хуса, показивао је своју музичку умјеница и производнику снагу, комбинирајући добро познате класике са новим песмама као што су "Моја глава, моје правила" и "Пустит ćу glas". Концерт је завршио са мощном извођењем "Угаси me", остављајући публику желаћућу за више.