Од болничких кревета до скејт паркова
"Страх увек постоји, али поента је у томе шта те чека са друге стране." Овим речима Немања Радичевић (29) из Краљево описује своју страст као једини возач WCMX (Wheelchair Motocross) на Балкану. Рођен без једног пршљена и дијагностикованом спина бифидом, Немањино детињство било је препуно операција. Са девет година, након последње интервенције, помирио се са чињеницом да ће живети у колицама, али то није био крај његове активности.
Године 2011, случајно је на Јутјубу видео снимке екстремног фристайла у колицама. Јарке боје специјализованих колица и храброст возача привукле су његову пажњу. Тада је схватио да жели да испита своје границе. Купио је прва специјална колица и кренуо у локалне скејт паркове, постепено прерастајући у једног од најхрабријих аматера у овом нишаном спорту.
Адреналин и бетонске препреке
WCMX је спорт сличан БМХ фристайлу, где се у ојачаним колицама изводе трикови на рампама, скачу степенице и клиза по шинама. За Немању, ово је свакодневна борба против гравитације. Сећа се једног тешког покушаја код позоришта у Краљеву, где су се налазиле три серије по осам степеница.
"Прву серију сам прескочио лепо. Другу сам прескочио, али лоше слетео. На трећој сам се потпуно преврнуо", прича Немања. "На крају сам се сломио, али пролазим тамо сваки дан. Гледам их и знам да ћу се вратити. Сигуран сам у то." Овај непоколебиви нагон да се понове неуспеси покреће његову страст. Описује адреналин као врсту дроге, шалећи се да су возачи екстремних спортова у суштини "наркомани" за осећај победе над страхом.
Сам на путу
Упркос ентузијазму, Немања остаје једини практичар овог спорта на региону. Признаје да је константност била изазов у протеклих 13 година. Његов тренинг је нераван – често проводи по пет до седам дана интензивно возећи, па онда месецима не ради ништа због животних околности. Ипак, порука му је јасна: не чекајте сутра. Живите у садашњости, прихватите изазове и будите најбоља верзија себе данас. За Немању, сваки скок подсећа да су ограничења често само менталне баријере.
Comments