Рафаел Надал, један од најбољих тенискаца свих времена и 22 пута шампион на Гранд Шлему, дели интимне детаље о својим борбама са ранама, хроничном болом и психичком здрављем у новом Netflix документу 'Рафа', који ће премириће 29. маја.

Живот под камерама

Надал објашњава да је сагласан са снимањем само крајевно у својој каријери, главно због потребе да се луѓе око него привикну на постојање камере. "Ја сам привикнутији, можда не у својој приватној живот, али на неки начин сам више изложења. Луђе око мене, до када се привикну, мислим да то мало теже подносе," рекао је.

Одабрао је да у документу био потпuno отворен јер другачије би имало смисла. "Био сам свестан шта говорим. Ако бих хтео да исприча нешто што није стварно, за шта било и да снимам? Моја приčа је већ испричана и видена недељу по недељу на турнирима током 20 година. Тако да, снимати приčу о успеху, о оном што је моја каријера била, мислим да би имало смисла. Смисао је био да исприча нешто друго."

Тело као мапа рана

Документарец жестоко приказује физичку патњу са којом се носи. "Не можете разумети моју каријеру без приče о ефеонама кроз које сам пролазио у смислу физичких проблема. Луђе такође добијају увид у то како изгледа свакодневица професионалног тенискаца, посебно са хроничним проблемом као што сам имао од почетка каријере," појаснио је Надал.

Сматра да је извор свих његових проблема била рана стопала из 2005. године. "Решење које ми је омогућило да наставим да играм било је улозак који је чувао то стопало. Али је пореметио остали део тела. Мислим да су одатле кренули сви моји проблеми, иако ми је упречно то решење омогућило даугу каријеру. Нешто што је 2005., када сам имао 19 година, на неколико месеци чинило готовим."

Олукве које су му спасиле каријеру

Надал се спомње ситуације пре 2012. године, када му је лекар препоручио да не игра на Индијан Уелсу због ризика од завршетка каријере. Он је ipak одлучио да игра, што данас сматра кључним. Објашњава како је у једном тренутку преuzeо одговорност за узимање противупалних лекарства, унаточ противљењу својег тима.

"Постојао је тренутак када сам живио са сталном болом. Било је много дана када сам се спорив са физиотерапевтом требам ли да узмем противупалне лекарства. На крају сам рекао да ја одлуђујем када ćу их узeti, а када не. Било ми је неугодно стално питати када сам знал да се друга осона с тим не slaže. С моје точке гледишта, било је или то или неćу играти тенис. Знам да је то штетно за тело, због узимања толико лекарства имам две perforacije у кријевима. Али да није било тако, моја би каријера била потпуно другачија," исрeн је Надал.

„Gušio sam se u vlastitoj slini“

Један од најшокантнијих детаља које је оtkрио јесте сериозна психичка криза из 2015. године. "Имао сам епизоду која је трајала годину дана. Било је тешко контролирати оно што сам контролирио цијели живот. У једном тренутку, једно је не контролириати емоције на терену, а сасvim друго је када изван него морате шетати с боцом воде зато што се иначе gušite u vlastitoj slini," ispričao је.

"Тада сам рекао: 'U redu, imam problem, moram potražiti stručnjake.' Otišao sam psihologinji, a zatim i psihijatru. Dali su mi lijekove koji su mi omogućili da se mjesecima oporavljam. I tako je bilo," rekao је Nadal, odbacivši tvrdnje da mu је psihijatar preporučio angažman Carlosa Moye. "Priča o Carlosu Moyi je malo drugačija. U jednom trenutku odlučeno је да mi treba dodatni poticaj u timu."