Звиждање је прозвучало у Тбилисију, сигнализујући нерешено 1-1 које је означило драматичан, хаотичан и несумњиво електрични старт за Георге Хагија у његовој новој улози као селектора Румуније. Сцена је била спремна за историју, а триколори су доставили изведбу која није могла бити игнорисана. Прво полувреме је била тактичка шахматска партија, стагнација нерва, али је друго полувреме експлодило у чист спектакл.

Гол, Грешка и Освета

Чим су тимови вратили из свлачионица, домаћини су ударили. Лаща Квилитаиа је искористио ретку грешку Мариана Ајоанија, шаљући грузијске навијаче у екстазу. Табло је показивало 1-0. Паника? Не. Одређеност. Румунски тим се није срушио; прекалибрирао се. У року од неколико минута, моментум се нагло променио. Адриан Скрешју је упутио прецизан центаршут, а Луис Мунтеану се уздигао као гром, убацујући лопту у мрежу у 55. минуту да би вратио изједначење. Стадион је задржао дах, па је издахнуо. 1-1. Тешко освојен бод на туђем терену.

Пресуда из Тбилисија

Прича није завршила финалним звиждањем. Наставила је на трибинама, где је млади грузијски фудбалски фанатик Дачи Кобахидзе понудио перспективу која продиру дубље од било које статистике. Ово није само обичан навијач. Кобахидзе је одрастао играјући фудбал на истим прашњавим теренима као и Хвича Кварацхелија, чињеницу коју је сам звезда Челсија потврдио у интервјуима. Кобахидзе прати румунски фудбал са обсесивном преданошћу, а његови очи су биле причвршћене за једног човека: Луиса Мунтеануа.

Када су га питали ко га је највише импресионирао, Кобахидзе није оклевао. „Луис Мунтеану", прогласио је. „Он је млад, али невероватно ефикасан. Константно постиже голове и има убица инстинкт. Ако настави да ради и прави исправне каријерне изборе, верујем да ће играти на највећим сценama светског фудбала".

За навијача који дели детињство са једним од најбољих на свету, та одобрена носи тежину. Румунија, под вођством Хагија, игра са ватром и прецизношћу. Мунтеану је варница. Свет гледа, а Тбилиси је говорио.