Бол од пропуштене Европе

Европа је била сан. Борба за место у европским квалификацијама био је циљ. Али у ФК Чукарички, гледајући назад на хаос у Суперлиги Србије, Владимир Матијашевић се задовољава опстанком у плеј-офу, а не борбом против испадања. За човека који је алфа и омега Бадовог брда од 2014. године, пропуст Европе је „рана која пече". И, као уvek, он преузима одговорност.

Матијашевић није само директор; он је бунтовник који се супротставља систему, генеришући милионе од трансфера без државне помоћи. Али резултати имају значај. Ове сезоне? Клуб је остао испод сопствених амбиција. „Било је турбулентно", признаје Матијашевић. „Очекивао сам више, посебно пре децембра. Губили смо бодове против Напретка и правили нерешене резултате са аутсајдерима. Када смо ушли у плеј-оф, разлика је већ била превелика. Дали смо шансу младима, као што је голман Чарапић, али жао остаје."

Шокантан пад ТСЦ-а

Непредвидивост лиге истакнута је испадањем ФК ТСЦ, клуба који је недавно играо у групним фазама европских такмичења. Матијашевић указује на губитак идентитета након што је Жарко Лазетић отишао. „Изгубили су играче, погрешили са заменама и мењали тренере из Хрватске, Холандије и свуда. Не сећам се свих. ТСЦ заслужује Суперлигу, посебно са инфраструктуром која се такмичи са Црвеном звездом, Партизаном и Војводином. Послао сам поруку Жемберију — заслужују да се врате."

Тренери, признања и Јакшић

Промене су биле свуда. Чукарички је видео своју карусел тренера, са Лешњаком који је отишао као осми у последњих година. „Дошао је и рекао: „Морамо да мењамо". У Србији, тренери обично ћуте након што оду. Не овде. Грлимо се, свађамо, причамо. Душан Керкез је отишао на добро, признајући да је грешка прво била моја."

А онда ту је сага Филипа Јакшића. Матијашевић се отвара о „мучењу" процеса трансфера и како је Јакшић завршио у Чуки. То је била борба волја, стратешки залог и доказ непоколебљиве визије Матијашевића. Сезона је завршена, ране су свеže, али машина наставља. Следеће поглавље? Већ се пише.