Француски фудбал никада није видео такав потрес! Легендарнији југословенски фудбалер и прослављени трнер Вахид Халилходжич је се извинио на најјачи начин после уништења Нансија. Евилина која је требала да буде крона негове мисије завршила је уништењем Нансија, маркисана маскираном хулиганством на стадиону и потресним хаосом који је оставио Ваху потпуно разгромљеног.

У потресном извештају после матча, Халилходжич није избиравао речи, очигледно погођен сценама насиља и спортског неуспеха који је преживио први пут у својој четиридесет годишњој каријери.

У једном моменту, Халилходжич је напредовао директно на разјарене фанате, а само брза реакција безбедности спречила је више физичког сузбора.

- Шта могу да кажем? Ово је веома ozbiljno. Спортски гледано, клуб испада, а ова драматична ситуација само погоршава ствари. Биће sankcije. Тугно је, срамота ме је... Не налазим друге речи осим – tuga – почео је Ваха свој извештај.

О свом инстинктивном покушају да се обрачуна са хулиганима, рекао је:

- Да, ишао сам на них! Пokušао сам да зауставим те маскиране особе, али било их је previše. Momци из безбедности су ме гурали, jedva su me zadržali. Razumem frustraciju fanatičара, ali ovo ne! Klub ovo ne zasluguje. Nant je mnogo veći od bilo koje uprave.

Неуривателна сцена је доживела пре самог почетка, када је клуб одликовао Халилходжича, само да се само 20 минута касније све претворило у pepeo.

- Svet mi se srušio u tunelu! Nisam znao da me odlikovati, bio sam duboko dirnut jer su tu bili moj sin i unuci. To me je pogodilo pravo u srce. A onda... totalni haos. Prvi put u 40 godina karijere nisam ostvario cilj. To je za mene šok. Neuspeh koji me boli više nego što mogu da opišem – priznao је легендарни експерт.

На питање о будућности и потенцијалном одлазку у пензију, Халилходжич је у свом стилу, уз дозу црног јумора, намековао крај.

- Dom za penzionere? Pa on već pripada meni. Imam ja dosta tih penzionerskih dana kod kuće, biće mi dobro. Ali ova dva meseca će ostati duboko urezana u moje pamćenje. Moja glava će još dugo ostati na ovom stadionu. Zaslužujem da se odmorim, da budem sa svojim unucima koje obožavam i da gledam fudbal sa strašću, ali bez ovog direktnog stresa. Žao mi je svih koji vole Nant, nadam se da će se klub ekspresno vratiti tamo gde pripada – zaključио је видно уморни Халилходжич.

(Telegraf.rs)