Вода која не опршта

Вода у Tara River Canyon није само хладна; то је шок за организам који прекалибрише читав ваш нервни систем. Био сам до струка у смарагдној води близу Bajina Bašta, дрхтећи толико јаче да су ми зуби осећали као да желе да побегну из lubanje, када је локални кајакер у потресао зеленом чамцу пролетео поред мене. Он ме није питао да ли сам у реду. Само је викнуо нешто да су данас воде „гладне" и почео је јаче да гребе ка водопаду. Ово није дестинација за одмор са латеом на тераси. Ово је граница где варовити стене се дизу као зидови катедрале, где је граница између Србије и Црне Горе нацртана прскањем и каменом, и где је једина ствар гласнија од реке тишина врхова изнад. Дошао сам за адреналином, али остао сам зато што клисура ухвати вас за грло и одбија да вас пусти.

Већина људи мисли о Балкану као месту историјских књига и рушевина рата. Заборављају да је ово такође и кров Европе, оштар карстни кичма која пронизава континент. Река Тара је најдубља клисура у Европи, спуштајући се 1.300 метара испод платоа. Да стојите на ивици је да се осећате мали, не у духовном, нју-ејџ смислу, него у примитивном, преживљавајућем смислу. Ваздух мирише на мокри камен и бор. Свјетлост удара воду у ослепљујуће блескове. Лепо је, да, али је то опасна, индиферентна лепота. Ви не освојавате ово место. Преживљавате га и, ако сте срећни, заслужујете право да га назовете лепим.

Карстна тврђава

Tara River Canyon није само географска карактеристика; то је политички и културни ожиљак. Деценијама, ова река је обележавала границу између Србије и Црне Горе, а пре тога између различитих империја и краљевина. Зидови клисура су стрми, вертикални падови варовита који су отпорни на ерозију милионима година. Са српске стране терен је скрнав и мање развијен, место где стари начини живота у планинама још ув