Кралевина Србија постаје прва европска држава која је легализовала двобод 10. јануара 1899. године, са уступком Закона о војној дисциплинерској скупштини. Ово је била јединствена ситуација у тадашњој Европи, а Србија је постајала једина држава која је двобод признала као законски метод одбране чести. У епохи када је оскорбљење, реч и репутација имала већу важност од простог личног спора, држава је пokušала да уведе ред у практици које су већ постојале међу официрима и вишим социјалним слојевима. Уместо тајних компромиса и друштвених двободова, двободеви су били стављени под строге правила, са јасно одређеним процедурама и одговорностима учесника.

Двободеви су биле тесно повезани са војном честом, која је сматрала основом војне дисциплине и личног достојништва у тадашњој Србији. У društvu које је још носило дух ослободилачких ратова и витешке традиције, оскорбљење се није могло лако пренебрегнути. Једнако, држава је пokušала да спречи крвне мести и самовластне акције, уводећи правила која су требала да ограничу насиље и осигуре некакав „честан игра“.

Двободеви нису могли бити одиграни на личну иницијативу. Свака молба мора бити одобрена војном честном судом, који је проценио да ли је оскорбљење довољно сериозно и да ли су постојали услови за обрачун. Правила су тачно одређивала врсту оружја, најчешће мечеве или пустиоле, раздаљину између противника, број удараша или померања, као и обавезно присуство секунданца и лекара. Овај начин, двободеви су били прехврстане из области личних мести у рамке строго контролисаног догађаја.

Забележива је чињеница да су учесници, ако је двободев био одигран у складу са свим правилама, били ослободени криминалне одговорности чак и у случају серијних повреда или смрти противаца. Ово практично признава да је честа вредност за коју се може рискнути живот.

Данас такве практике изгледају почти невозможно, али говоре о времењу када је име, реч и војна честа имала јединствени карактер и важност. Причa о легализованим двободевима у Кралевини Србији оставља необичан историјски пример споја закона, традиције и витешког појмова достојништва.

Написано од: Стефан Стојановић