Данас, Српска православна црква и њени верници славе светог Саву и пренос његових реликвија у манастир Милешево 1237. године, на захтев архиепископа Арсенија.

Пренос реликвија светог Саве

Овај дан се слави пренос реликвија светог Саве у манастир Милешево. 1237. године, краљ Владислав пренесе реликвије светог Саве из Трнова у манастир Милешево. Пролећи је година од смрти светог Саве 13. јануара 1236. године и његовог покривања у Трнову. Архиепископ Арсеније, који је видео светог Саву као отца и учитела, приступио је краљ Владиславу и заштићао да пренесе реликвије, кажући да је неприфатљиво да остају у чуждој земљи.

Краљ Владислав се саглашео са архиепископом Арсенијем и послал је својег најуваженијег представника до бугарског цара Асен са молбом да му додаје тело светог Саве. Цар Асен, после чућења молбе, изрази своје угриђење и одговори, „Ако бы свети Сава почивао без чести у нашој земљи, било би право да му га вратите. Али пошто је свети Сава почивао са великом чести у нашој цркви, не било би право да му га тражите.“ Цар Асен је краљ Владислава пратио без реликвија.

Краљ Владислав је послал више представника до цара Асен, молећи за вратњу реликвија светог Саве. Цар Асен је био колебали, пошто је видео да је откупљање светог Саве као да откупља своје царство. Консултирао је патријарха и свогаsavetnike, који су му препоручили да не даје тело светог Саве, бојећи се неодобренија великих и града. Цар Асен је написао одговор свом зету, кажући, „Божја воля је да свети Сава почива овде, и било би атимство да га потревожите. Свако друго што молите, радиćу, али не то.“

Страхујући се од посрамљења и гнусе отакова и бога, краљ Владислав је одлучио да оди лично до цара Асен. Био је гостепријемно примићен и дозволен да посети цркву где се свети Сава почива. Пре гроба, краљ Владислав се исповешао као живом и молио га да му оprosti за своје грешке, кажући, „Оче, знам да моје грешке стварају да се од мене одвојиш и да се превртиш изван својег отачења, али сада опет потресе царско срце да није да нас те не да. Но сазај се на мене и превиди моје грешке! Иако из резултата мојих грешака није довољно да се наречем твој син, пак ме не отађи као пород брат твој и приими мене који се кајем пред тобом, оче!“