Јован Николић победи у жестоком боју са Алмиром Мемићем, победив јединствено одлуцима судија по три раунда.

Бој био је интензиван, са ударцима који су летели у свакој секунди. Николић је изговорио да је после боја не очекивао такав резултат у Обреновцу.

- Еве над један месец вратио се у ринг после ране. Не очекивао сам да ћу имати подобну игре као на Европској, али ево злато, прекрасан резултат. Први бој није ништа специјално, други бој је још увек окупљао се, али није дао све од себе, трећи бој је дал све од себе. Почти да су умрли тамо.

Николић је напоменао да је почетно размисљао да не учествује у боју, због познавања са Мемићем.

- Не, нема смисла да се трошимо, јер се познајемо, размена знања са осталим борцима, да, али се познајемо и нема толико напредака. Зато не желио сам да радим овај бој, бројач, па срећно. Било је поговора да ћемо доћи до финала и да ћемо то радити, онда смо се чули и рекли да је без смисла. Фер и поштено је да се тако заврши. Паžња је на нама, то је то.

Неколико директних удара у другом раунду је променило ритам боја.

- Тако је било да, ударио сам то, слава Богу. То је први и последњи.

Николић је изразио гриху као што Срби добивају третман од међународних судија.

- Једно нешто које бојим, опет, много нас краде где год се појављујемо као Србија, увек нас некаде закидат. Постоје препреке, али треба да се довери вијшој сили. Циљ је олимпијски медаљ.

О боју, Николић је рекао да је био жесток.

<- Жесток бој, мисlio сам да нема крај, хоће ли крај, брате. То је жестоко, веpуй ми. Нисам помисlio, зnao сам да је ратник, да може да издржи до краја. Нисам обраћао пазњу шта смо се заједно спремали. На крају било ништа од тоga, безвеze дa не радимо.

(Telegraf.rs)