Испански трнера Унаи Емери, "краљ Европске лиге", освоји пети титул са Астон Вилом, продужавајући своју европску доминацију у клубном фудбалу. Емери, еспански струћњак, још једном је доказао зашто носи овај назив, водећи своју Астон Виллу до титуле у финалу у Истанбулу против Фрайбурга. Победом 3-0, Емери је подигао свој пети трофеј у овом такмичењу, дејство којим се ниједан други трнер у историји не може похвалити.

Његов пут до врха био је impresivan. Одузеком Европске лиге 2009. године, од 17 издања, Емери је водио своју момчеђу до шест финала. То значи да је у више од трцине финала учествовало момчеђе под његовом водством. С овом победом, освојио је четвртину свих трофејева додељених у тој периоди. За Астон Виллу, ово донесе први велики европски трофеј од Купа првака 1982. године, написавши ново poglavlje у историји клуба из Бирмингема, али и власитој, већ ионако богатој каријери.

Троструча крона са Севилом и Ракитичеву улогу

Емеријева европска доминација започела је у Андалузији. Преземећи Севилу у јануару 2013., створио је момчеђе које је постала страх и трепет на континенту. У сезони 2013./14. повео је клуб до првог од три узастопна трофеја. У финалу у Торину, након 120 минута без голова, Севила је свладала Бенфику бољим извођењем елефантоваца. Кључну улогу у том успеху имао је хрватски везник Иван Ракитич, који је као капитан предводио момчеђе и био проглашен играчом утакмице. Био је то почетак једне невероватне серије.

Една година касније, у Варшави, пал је украјински Днипро резултатом 3-2. Иако су аутсајдери повели, Емеријева момчеђа, предвођена головима Карлоса Баке и Грегора Кричевскија, показала је карактер и превратила резултат. Крона Севилског периода стигла је 2016. у Базелу, победом против Ливерпула Џургена Клопа. Поново је Емеријева момчеђа морала стизати заостање. Даниел Стурџ је довео Енглезе у водству, али Севила је у другом полувремену фурозна превратила на 3-1, а јунак победе са два гола био је капитан Цоко.

Пад у Лондону и воскрешење са "жутом подморницом"

Након одласка из Севиле, Емеријев пут је водио у Париз Сен-Жермен и затим у Арсенал. С "топницима" је поново стигао до финала Европске лиге 2019., али у Баку је изживио тешак пораз. Челси је славио са уверљивих 4-1, наневши Шпанјолцу једнина пораз у финалајма овог такмичења. Био је то момент који је показао да ни он није немогрешив, али био је то само временски застој.

Прилику за искупљење добио је на клупи Виларреал. У сезони 2020./21. створио је још једну европску сензацију. Након што је у полуфиналу избацао свог бившег клуба Арсенал, у финалу у Гданјку чекао га је моћни Манчестер Јунајтед. Утакмица је након 120 минута завршала 1-1, а победник је орешен у маратонском распуцању пенала.

Сви децет играча Виларреала биле су прецизне, а трагичар је постao Манчестер Јунајтедов голман Давид де Геа, чији је ударец оборан његов колега Геронимо Рулли за коначних 11-10. Био је то први велики трофеј у историји Виларреала и Емеријева четвра европска крона.

Нови изазов, иста доминација

Доласком у Астон Вилу, Емери је прuzeо момчеђу са великом потенцијалом и одмах је претворио у сериозног суперника, осигурању им Лиге првака кроз првенство. Ипак, његова специјалност поново је дошла до израза. С момчеђем из Бирмингема је у погоду на истанбулско финале уписао 12 победа у 14 утакмица, редом избациваћи Лил, Болонју и Нотингем Форест. Фрайбург, коме је ово било прво европско финале, није имао никакве шансе. Иако је уочи финале покушао смањити притисак, Емеријева дела говоре за себе.