Последњи деструктор у средини терена

Викао је то „тешка одбрана, убиј и клај ако треба". Dario Damjanović се није само шегио. 44-годишњи босански легенда играо је са фериношћу коју је модеран фудбал у великој мери дезинфицирао. Уморни тркач, деструктор напада, последњи прави одбрамбени средњи играч у ери поседујуће опсесије са пас троугловима. Фанови у Хрватској га још увек памте најбоље из времена у Hajduk Split, где је стигао 2004. године и одмах подигао титулу првака лиге. Али пре славе Сплита, био је Модрича, где је освојио Куп Босне 2004. пре него што га је финансијска руина натерала да напусти игру потпуно. Позив из Хајдука није само спасао његову каријеру; променио му је живот.

Роналдо, Инјеста и фактор Вугринец

Играо је против богова. Кристијано Роналдо. Андрес Инјеста. Лука Модрић. Али питајте Дамјановића ко му је дао највише проблема, и неће назвати глобалну суперзвезду. Назваће Ivan Vugrinec. Хрватски ветеран, познат по својој цврстини и тактичкој интелигенцији, био је најтежи орах за пуцање. Дамјановић је продат у Русију 2008. за милион евра, касније је играо у Кајзерслаутерну и кроз клубове у Босни и Србији. Његови играчки дани су завршени, али ватра још гори. Недавно се састао са бившим саиграчем из репрезентације Едином Џеком у Сарајеву. Нема пословних послова, нема скривених агенди. Само стари пријатељи, кафа и приче из ровова.

Тренирање у Балканском Дивљем Западу

Данас, Дамјановић је тренер, али пут је далеко од глатког. Његова последња сениорска улога у Игману Коњицу завршила је изненада након само једног месеца. Сада ради са младима, водећи локалну фудбалску школу и организујући годишње турнире. Учи за своју УЕФА Про лиценцу, тежећи да уђе у сениорске редове. Али види систем који је уредан против заслуга. „Све позиције изгледају резервисане за одређене људе", каже. У Босни, и сумња да и у Хрватској, спорт је „лепо сломијен". Тренери постају жртве за неуспехе који припадају управном одбору. Суочио се са недостатком лопти, недостатком терена и произвољним одлукама менаџмента. „Лако је отпуштати једног тренера него 20 играча", уздише. Ипак, упорствује. За децу. За љубав према игри. И можда, само можда, за дан када ће систем имати смисла.