Обреновоц је постao центар боксишког света у Србији и региону на вечер трајања финалне вече 63. издања "Београдски победник"!

Гледали смо многе зanimљиве бојеве, али један од њих је особено привукao пажњу. Реч је о довгочаканом реваншу и одмеку српских звезда у усponу Јован Николић и Алмир Мемић. У крају је победу одneo Јован Николић једногласном одлуком судија, након три рунде правог рата.

Имал је Николић и posebnu podršku, пошто је уз него bio и njegov klubski kolega, i najbolji srpski kik-bokser, Miloš Cvjetićanin. Zvezdu Glory promocije uskoro očekuje i napad na titulu teške kategorije protiv Morija Krome (13. jun, Rotterdam), a tim povodom, govorio је i za Telegraf.

Pre svega, dotakao se borbe Nikolića i Memića, i bio је oduševljen izdanjem svog klubskog kolege.

- Neverovatan. Kakav meč i kakav bokser! Ja bukvalno ne mogu da... ja sam sve vreme skakao. Još uvek ne mogu da dođem sebi, izgubio sam glas. Kakav čovek, čoveče, kakav bokser, kakva klasa i kakav čovek. Stvarno neverovatno. Mi smo oduševljeni. Neverovatno - počeo је Cvetićanin.

Samo reči hvale имаo је за Nikolića.

- Pa vidi, to je наш stil. To je „Warrior“, ime kluba. Mi smo ratnici. Idemo do kraja. Koji god da je, kakav god da je rezultat u meču, da li gubimo, da li smo bolji ili lošiji, mi uvek idemo do kraja. Tako da, to ste imali prilike da vidite. Neverovatno kakav borac. Ja sam bukvalno i dalje pod utiskom, ne znam šta da kažem.

Dotakao se poton i predstojećeg meča za šampionski pojas u Glory teškoj diviziji, protiv Morija Krome.

- Pa ništa, nekako taj ciklus koji је započet još tamo 2_24. godine konačno će da se završi. Ali kada kažem završi, to znači da samo nastavljamo dalje, je l' tako? I kada uzmemo pojas, vraćamo se u ponedeljak u salu, nastavljamo dalje, tako da, što se kaže, to tek tada kreće. Drago mi je što je to istorijski događaj i za svetski kik-boks, i za нашу земљу, и за наш народ, naravno i за mene. Ja sam jako uzbuđen и jako sam zahvalan. Tako da, sve ovo što mi radimo имaću prilike да pokažem u ringu, kao и сваки пут. Ja to nekako gledam kao prepreku za, naravno, svaki sledeći mogući meč. Tako да, ништа, очекујемо све најбоље. Ono što ja kažem: pobeda је наша, ali pobedio ili izgubio, uvek kažem да će se to pamtiti do kraja života.

Predstojeći meč smatra и kao још jedan korak do cilja.

- Da, pa nekako, ja se ovим sportom bavim već, hajde da kažem, 15-ak godina. Bilo kako bilo, tu su raznorazna iskustva. Bilo je mnogo povreda, bilo je pauza, bilo je odrastanja, padova и uspona, svega, kao и у свакој karijeri. Tako da, sada nas očekuje ta, da kažem, kruna, što za mene, opet kažem, predstavlja samo још jedan korak za sledeći neki izazov. Tako da, videćemo.

Ovog путa, sve će stati u jedan meč.

- Pa to је bukvalno, ja mislim, najbolji test, zato što turnir nije nekako realan. To је više... možda ako se poredi ovako, jedan na jedan, pet rundi, da se zna ko je bolji i to je to.

Upoznat је sa protivnikom.

- Imali smo priliku, znam kakav је, pratimo ga. Imamo taktiku, naravno, kao и uvek. Prošli put је ishod bio malo drugačiji zbog моjих, kako se zove, uzroka, tako da su posledice bile jasne. Ali eto, srećan је zbog toga и mnogo sam mu zahvalan na tom meču. Ovaj пут ће biti bolje и pobeda ide u naše ruke.

Za kraj је имао и kratku, ali moćnu poruku.

- Verujte u sebe. Vidimo se - rekao је Cvjetićanin.

(Telegraf.rs)