Прије пријатељске утакмице између Хрватске и Шведске у Вараџдинској арени, емоционална уводна сцена је превалирала над тактичким елеменатима. Капетан Иван Мартиновић, познат као "каубој", издигао је дрес са бројем 17 и презименом Шарац, демонстрирањем јаче подршке својем колеги и пријателju Јосипу Шарацу. Слушалаца су избрали у громогласном aplauz, ујединивши целу арену у мисливостима за 28-годишњег рукометара који се бори са најтежом битком у животу.

Крајем априла рукометна свјет је био потресен вести о томе да је Јосип Шарац, обожавани леви ванџер, дијагностициран са акутном лекемијом. Његов претходни клуб, немачки Гопинген, био је први који је објавио вести, акцентирајући да је његове вишљивање приоритет над спорт.

Пут Јосипа Шараца никада није био лак. 2020. година је била као из сна када је с Хрватском освојио сребро на Европском првенству и био прогласен најбољим младим рукометаром Европе, а тај успех и приветствујуће у родном граду увек је истичао као најdraži момент каријере. Некада, његов пут су прекидала велике препреке.

Пре Еура борио се са мононуклеозом и сељевом крижења, да би му 2021. поново страдали исте крижење. Увек се враћао јачи. Након Немачке, прешао је у мађарску Тата-Банију пре године, забивајући 27 голева у прва девет утакмица. У студеном је прво сломио руку, а потом је дошло јер дигностика. Ипак, сви који га познaju знају да је реч о непокорном борцу, а дилљива жеста колега је потврда колико је цениjen у рукометној обиљи која чека његову нову, највећу победу.

- Ово је била победа за Јосипа. Скупили смо се и још екстра више снаге дали за него. Желимо му много снаге у борби са болећу и верујемо да ћемо још много утакмица за репрезентацију са него одиграли када се враћи, у то сам сигуран. Лепо је после таквих година победити Шведску, али ово је била победа за Јосипа Шараца који се бори са акутном лекемијом, изачна капитан Иван Мартиновић.