Нераскидиви стубови

Двадесет деветог маја 1991. године, Црвена звезда је уписала своје име у пантеон европског фудбала, освојивши Куп европских шампиона у тријумфу који остаје највећи успех српског и југословенског фудбала. Илија Најдошки, један од одбрамбених стубова те легенде, недавно је причао за Меридијан спорт о оним златним данима. За Најдошкија, тајна није била само таленат, већ братство. Нису постојали сукоби егоа, нити усамљени лидери. Свако је био лидер на свој начин. Без обзира на исход, тим се кретао као јединство, славећи заједно у Ташу или Нани, никада не делећи свлачионицу.

Судибина у Барију

Најдошки верује да је жреб у Барију био скоро писан од судбине. „Екипу из Барија је Бог створио“, рекао је. Тврди да је, да се Југославија није распала, Звезда доминирала још две године, непобедива у Београду. Чак и након губитка кључних играча, били су на прагу другог финала 1992. године, само да би се суочили са Сампдориом у Софији. Та утакмица, без допинг контроле, била је баријера коју је сама УЕФА подигла да спречи поновно финале. „УЕФА није желела нас поново у финалу“, инсистира Најдошки. Сећа се и полуфинала са Бајерн Минхен. После победе 2:1 у Минхену, где је Бајерн прекинуо дугу серију без пораза код куће, тренер Љубиша Тумбаковић упозорио је да ће реванш у Београду бити три пута тежи. Тако је и било. Најдошки, суспендован са два жута картона, осећао се оправдано чистом дисциплином, верујући да се поштен рад увек награђује.

Мајсторска лекција пенала

Тактичка бријантност Тумбаковића и Милан Чанчаревић била је очигледна у припреми. Тим је стигао у Бари седам дана раније, изоловавши се 30 километара од града да избегне медијску буру и захтеве за карте. Та мирноћа им је омогућила фокус. Имали су пет проверених извођача пенала, кључну предност пред неизвесношћу пенала. Владимир Стојковић је одбранио први пенал против Бруно Амороса, постављајући тон. Концентрација је била апсолутна, самопоуздање непоколебиво. Осећај унутра, каже Најдошки, је неописив. То је био тренутак за играче, али и за навијаче који су дошли из целе Југославије. Слање у њиховој бази, са трубачима, означило је победу која надмашује спорт, испуњену судбину.