Ваздршка Спасовдана у Београду

Ова година празник Вознесења Господњег, или Спасовдан, у Београду ће укључивати ношење Светог Пояса Пресвете Богородице 19 часова. Патријарх Српски Порфирије ће водити литију која почиње од цркве Вознесења Господњег на Улице кнежа Михаило, и настављаće до Улице краља Милана. Литија ће се кретати око круглог пута Славија, па доле Булеваром осlobођења до Светосавског платоа код Карадорђевог парка. По дијагонали линији, литија ће наставити у Храм Светог Саве на главном западном улазу.

Церемонијална палата, или "небо", ће бити постављена на пресеку Улице кнежа Михаило и Улице краља Милана, где ће бити ношен Свети Пояс. Палата ће је носили стражари, а литија ће укључивати дијаконе, свештене, војне кадете, ученике војних гимназија, културна društva, полицијски оркестар, високопостављена лица и вернике. На крају литије и богослуžења, 300.000 траки тканина које су осветиле на Светом Поясу у манастиру Ватопед ће бити дате верницима.

Свети Пояс ће бити увезен у Храм Светог Саве од стране Патријарха Порфиријеа, где верници ће могли да воздршавају после окончаног богослуžења. Верници који желе да воздршавају Свети Пояс ће ући са западне стране и излази са северне врата.

Традиције и значај Спасовдана

Спасовдан се празнује сваки година у четвртак, 40 дана по после Пасхе, и десет дана пре Духова. Празник Вознесења Господњег познатији је као Спасовдан, а колики му је значај виђа се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, познат Душанов законик, објављен на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354.

Осим као сточарски и ратарски празник, празнује се и као крсна слава, али и заветина за целе село.

Не се раде данас тешке послови, као знак поštovanja пред велики празник који, према веровању, може да спаси кућу од несреће, а децу од болести.

Са када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године усталио Београд као престоницу, у чест обнове и напредка, Град је као сва крсна слава узео Вознесење Господњег - Спасовдан.

Ова слава символички указује на стално уздизање - вознесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа преципованог у славној пролазности.

Данаšњу форму постојећег славског обрета уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је препорук, уписан кнежу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вознесенска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.