Историја и идентитет

Соли ваздух у Будви не мирише само на Јадран; мирише на векове империја које се сударају за траку мермерне обале која одбија да се игнорише. Дошао сам са већ формираном опекотином на врату, онаква која долази од превише дуго стајања у сенци историје док средоземни сунце куца одозго. Стари град, Стари Град Будва, је тврђава од камена и тишине, чији зидови стоје као чувари над градом који је видео Римљане, Византијце, Венецијанце и Османлије, сви покушали да га поседују. Сада припада сунчарима, рвачима и локалцима који знају како да проведу кроз туристичке масе да ухвате тихе тренутке пре него што барови отворе.

Црногорска обала, често називана Јадранска Обала Црне Горе, је драматична ивица зелених планина које се сусрећу са плавим морем. Будва се налази у срцу тога, флангирана од Свети Стефан на југу и Улцињ на северу. Ово није место које покушава да буде нешто што није. То је грубо, живо и неизвинито гласно ноћу. Историја овде није закључана иза стаклених витрина; она је у калдрмама испод ваших ногу и на начин на који светлост пада на Цитаделу Будва на залазак. Идентитет града је мешавина древне отпорности и модерног хедонизма, место где можете да додирнете зид цркве из 9. века ујутру и да плешете до зоре увече.

Шта прави Будва различитом од других јадранских дестинација је њена сурова енергија. То није полирани одмаралиште; то је жив, дишући град који се испоставља да има неке од најбољих плажа на Балкану. Локалци, Будванци, су поносни и заштитници свог дома. Рећи ће вам да прави магија није у познатим местима, већ у скривеним заливима и породичним тавернама где пршут (сушен парче) се сеца танко и вино тече слободно. То је место које захтева да успорите, чак и само да гледате залазак сунца од утврђења.

Где да идете

Comments

No comments yet. Be the first!