Потрага за новим Гренд слемом наставља се за Новака Ђоковића, који је завршио последње припреме на црвеном шљунку Ролан Гароса. Српска звезда спремна је да започне кампању против француског изазивача Ђованија Мпеша Перицара, утакмица која носи велику тежину с обзиром на Ђоковићеву историју повреда и висок улог париског мајора.

Утисци са тренинга

Новак је стигао на тениски терен Филипа Шатрије за своју последњу вежбу пре покретања турнира. Већи део тренинга, први тенисер света био је одличне воље, ангажујући се у интензивним размена са дугогодишњим тренером Виктором Тројицким. Покрети су били оштри, а размене на базној линији су указивале да су му ноге и опста физичка форма добро издржали физичке захтеве Француског опенова.

Међутим, кратки тренутак забринутости настављао је током планираног паузе. Ђоковић је позвао свог физијатера, Миљана Амановића, да му масира рамо. Овај део тела био је извор нелагодности за Србина током целе сезоне, што је довело до повлачења са неколико турнира пре овог престижног догађаја. Видећи Ђоковића како иде ка столици са мање уобичајеним изражајем лица, одмах је привукло пажњу посматрача.

Тренутак опреза

Док је Амановић радио на рамену, Ђоковић је покрио главу пешкиром, честа појава међу играчима који или управљају болом или само траже тренутак менталног одмора. Језик тела је указивао на ниво нелагодности који није био типичан за обично стеченог шампиона. С обзиром да су проблеми са раменом у прошлости приморавали Ђоковића да пропусте мечеве, овај тренутак је природно подигао обрве код фанова и аналитичара.

Ипак, важно је контекстуализовати овај инцидент. Атлетски врхунци често подлежу превентивним третманима током тренинга како би управљали мањим боловима пре него што ескалирају у озбиљне повреде. Веома је вероватно да је ово био рутински превентивни мера, а не индикација новог, озбиљног проблема. Ђоковић има добро документовану историју управљања физичким тегобама са запаженом отпорношћу.

Предстојећи меч против Перицара служиће као највећи тест. Ако Ђоковић изађе на терен са пуним мобилитетом и оштрим рефлексијама, ранија забринутост ће вероватно бити одбачена као претерана опрезност. Ролан Гарос остаје турнир где су ментална чврстина и физичка издржљивост једнако тестиране, а Ђоковићева способност да се прилагоди мањим физичким пречкама била је заштитни знак његове каријере.