Започиње мирисом угља и печене јагњетине. Стојим у тесним, калдрмиским артеријама Ба̀скар̀шије, старог пазарског кварта Сарајева, а ваздух је густ до те мере да се може жвакати. Сат је 6:00 ујутро. Позив на молитву управо је угашен, а бакари већ куцају. *Чук. Чук. Чук.* То је ритам који се није променио од када су Османлије марширале овим улицама пре више од шест векова. Узимам папирни конус са ћевапима од продаваца који изгледа да стоји на истом месту од 1914. године. Месо је печено, сочно и увијено у раван хлеб са сировим луком. Масно је, нереди су, то је најбоља ствар коју сам јео на Балкану. Ово није само пазар. Ово је жив музеј османске гастрономије, сачуван у диму, бакру и зачинама.

Док се остатак Сарајева жури ка модерности, Ба̀скар̀шија држи линију. Ово је сензорно преоптерећење историје, где сваки залогај повезује вас са царством које је некада простирало од Будимпеште до Багдада. Не једете само овде; конзумирате векове традиције. Храна је једноставна, али техника је древна. То је спора храна пре него што је постала тренд. И даље је срце града.

Историја и идентитет

Основан у 1460-им, Сарајево је био први европски град који је имао џамију, пазар и школу унутар својих зидова. Османлије нису само освојиле овај регион; трансформисале су га. Донеле су са собом културну културу која је ценила споро кување, сложене мешавине зачина и заједничко јело. Ба̀скар̀шија је била комерцијално срце овог новог исламског града. Током више од 400 година, служила је као примарни тржиште за зачине, текстил, бакар и храну. Распоред улица, архитектура радњи и чак врсте хране које се овде продају су директна наслеђа из тог периода.

Османски утицај је највидљивији у храни. Јела као што су ћевапи, буреци и тулумбе су основни елементи региона, али њихова припрема у Сарајеву прати строге османске традиције. Корист сумаха, затара и барбариса (познатог локално као трнак) је директна веза са Блиским истоком. Кафа култура је друга. Кафана, традиционална сарајевска таверна, је османски кахвеане прилагођен босанским укусима. То је место где се мушкарци окупљају да пију кафу, играју нард и расправљају о политици, традиција која је преживела ратове, комунизам и модернизацију.

Чак и након Аустроугарске окупације и последњег југословенског периода, Ба̀скар̀шија је задржала своју османску душу. Док је Нови Град прихватио Виенску архитектуру и кухињу, Стари Град је задржао свој идентитет. Током opsade Сарајева у 90-им годинама, пазар је уништен, али је обновљен са ангажманом да сачува свој оригинални карактер. Данас је културно наслеђе признато од стране УНЕСКО-а, не само за своје зграде, већ и за своје нематеријално културно наслеђе — начин на који људи живе, једу и комуницирају овде.

Где ићи

Фонтана Себиљ — Централни споменик Ба̀скар̀шије, ова фонтана у османском стилу потиче из 19. века. Она је симбол Сарајева и место за локалне и туристичке сусрете. Вода је бесплатна, а то је освежавајући одмор од врућине и густих маса. Окружена голубовима и уличним уметницима, то је савршено место да започнете своје истраживање. Улаз је бесплатан, а најбоље је посетити рано ујутро или касно увече да избегнете масу у поподне.

Бакарски суук — Уска улица испуњена радњама које продају ручно израђене бакарне производе. Звук чекова који одјекује од каменог зида је стално подсећање на занатску традицију. Можете гледати како занатлије обликују бакар у тањири, шоље и казане. То је сензорно искуство — мирис топлог метала, сјај полираног бакра и вештина занатлија. Цене варирају, али мали тањир може коштати 10-20 EUR, док велики казан може бити 30-50 EUR.

Латински мост — Иако није део пазара, овај мост је важан историјски локалитет. Управо овде је убијен ерцхерцог Франц Фердинанд 1914. године, покренувши Први светски рат. Сам мост је реплика оригинала, који је уништен током Другог светског рата. То је потресно подсећање на бурну историју града. Околиш је мешавина османске и аустроугарске архитектуре, стварајући јединствену културну мешавину. Улаз је бесплатан, а најбоље је посетити током дана за јасан поглед на реку Миљачку.

Џамија Гази Хусрев-беј — Најстарија и најважнија џамија у Босни и Херцеговини, изграђена у 16. веку. Њена библиотека има хиљаде ретких рукописа, а њена архитектура је шедевр османског дизајна. Џамија је отворена за посетиоце ван времена молитве, а двор је мирно уточиште од гужве на пазару. Улаз је бесплатан, али су донације цењене. Обуците се скромно и скините ципеле пре уласка.

Кула сат Ба̀скар̀шија — Символ старог пазара, ова кула је изграђена у 18. веку. Она нуди панорамски поглед на стари град и околне планине. Узлазак је стрм, али поглед вреди. У