Атмосфера у Марибору била је електризујућа док је српска атлетика извела мајсторску партију на стази. Али будимо јасни: ово није био још један викенд такмичења. Ово је била изјава. И у центру олује стајао је један човек: Дарио Башић Палковић.

Појава спринтера

Једном познат као универзални средњопрugaц, Башић Палковић се трансформисао у спринтерску силу са којом се мора рачунати. Његов тренер Зоран Калмар из СП Суботица га је чувено називао „најбољи средњопрugaц међу спринтерима и најбољи спринтер међу средњопругацима". Та пророчанства постала су стварност у Словенији.

У недељу, он се није само такмичио; освојио је. Насилио се до победе на 200 метара са ослепљујућим личним рекордом од 20.75 секунди. Али чекајте, има још. На 100 метара, он је измерио 10.45 секунди, обезбедио друго место, али урезало сво име у anale српске историје. То време је једно од најбржих икад забележених од стране српског атлетичара. Национални рекорд од 10.33, који је поставио Слободан Бранковић 1993. године, још увек важи, али Башић Палковић је драстично скратио размак.

Тријумфална тројка

Није био сам у слави. Српска делегација произвела је три златне медаље последњег дана. Милица Емини из АК Војводина прешла је 110-метарске препоне прецизно, финиширавши за 13.16 секунди. У међувремену, Маја Гајић из АОК Кожутњак доминирала је на 400 метара препоне, пресечавши линију за 57.90 секунди.

Ово прати буран две недеље за Башића Палковића, који је раније срушио рекорде Војводине у Братислави. Импулс је неоспорив. Други атлетичари као Тамара Милутиновић, Даяна Башић Палковић и Уна Јовановић такође су забележили добре резултате, док је Димитрије Новаковић додао дубину успеху тима, победивши у троскоку раније у недељи пре него што је завршио четврти у скоку у даљ.

Од Ицок Цигларић меморијала 17. маја до Пољане 24. маја, српска атлетика није само учествовала – дошла је. Будућност изгледа светло, брзо и жестоко конкурентно.