Кафа овде не само седи у шољици; чека те. Седео сам на расцепљеној дрвеној клупи испред бакарне радње у Баščаршији, гледајући како се пара диже из џезве у хладан балкански јутарњи ваздух. Мачка са једним недостајућим ухом ме је судила од купе штипа. Ваздух је миришао на печену кафу, дизел од пролазног трама и оштар, метални призвук реке Милjackе која вуче кроз улице. Ово није музејски експонат иза стакла. То је жив, дишући, благо хаотичан пијаци где Османско царство није само отишло; никада заиста није отишло.

Дошао сам у Сарајево тражећи историју, али сам пронашао ритам. Звук бакрених чекића је метроном овог квартa. Сваки удар у метал је срчани откуцај заната који је преживео ратове, империје и модернизацију. У Баščаршији, прошлост није нешто о чему читаш; то је нешто за шта се спетљаш на калдрми.

Историја и идентитет

Основано 1461. године од стране Газин Хусрев-бега, Сарајево је изграђено као османска провинцијска престоница, стратешки чвор који повезује Европу и Азију. Историјско име се тврди да потиче од Сараи ал-Једид, што значи "Нова тврђава" или "Нови дворец". Вековима, овај град је био раскрсница култура, где је позив на молитву миријелио са звонама цркава и звуковима јеврејске литургије. Квартал Баščаршија, буквално значи "Први пијаци", био је економско и друштвено срце овог мултикултурног друштва.

Османски утицај је утиснут у урбану структуру. Распоред улица, архитектура џамија и традиционални занати су сви сведочанства о тој ери. Чак и након аустроугарске окупације и турбулентног 20. века, укључујући опсаду током Босанског рата, основни идентитет Баščаршије остао је отпоран. Бакрени занатлије, култура кафане и традиције пијаце преживеле су, прилагођавајући се новим временима док су задржале своју стару душу.

Данас, Баščаршија је место контраста. Можеш видети ожиљке рата на неким зградама, стојећи поред живописних радњи које продају традиционалне текстиле и слаткише. То је место где историја није само памћена; живи се. Идентитет Сарајева је дубоко везан за овај квартал, који служи као симбол непроменљивог духа и културног наслеђа града.

Где ићи

Џамија Газин Хусрев-бег — Највећа и најзначајнија џамија у Баščаршији, изграђена 1531. године. То је ремек-дело османске архитектуре, са елегантним куполом и минијатуром. Комплекс џамије укључује медресу, фонтану и библиотеку. Остаје активно место за молитву и центар исламске културе на Балкану. Посетитељи треба да се облаче скромно и скину ципеле пре уласка. Улаз је бесплатан.

Сепардска синагога — Скривени бисер у срцу старе пијаце, ова синагога је изграђена 1630. године. То је једна од најстаријих преживелих синагога у Југоисточној Европи. Интеријер је прост и ненадвргнут, одражавајући сепардску јеврејску традицију. Синагога је сведочанство о дугој историји јеврејског живота у Сарајеву. Улаз је бесплатан, али су донације цењене.

Латински мост — Налази се само изван главне пијаце, овај мост је познат по томе да је место атентата на надвојводу Франца Фердинанда 1914. године, који је избио Први светски рат. Мост је више пута реконструисан, и текућа структура је реконструкција из 19. века. То је тужно подсећање на кључну улогу града у савременој историји. Нема улазне таксе.

Кујундžilук — Ова улица је обложена бакреним радионицама где занатлије и даље производе традиционалне предмете као што су тацне, лонци и декоративни објекти користећи технике пренете кроз генерације. Ритам звука чекића који ударају у бакр је саундтрек пијаце. То је одлично место за куповину сувенира и посматрање занатлија приликом рада.

Фонтана Себидж — Налази се у центру Баščаршије, ова орнаментална фонтана је популарно место за састанак и симбол града. Изграђена 1894. године, окружена је белим пеликанима у летњим месецима. То је одлично место за паузу и уживање у атмосфери пијаце.

Каравансараја Али-паше — Ова историјска зграда датира из 16. века и некада је била место где су трговци и путници могли да остану. Данас, она смешта кафану и ресторан, нудећи поглед у прошlost док сервира модерну босанску кухињу. То је одлично место за видети мешавину старог и новог у Баščаршији.

Шта јести и пити

Храна у Баščаршији је толико део искуства колико и погледи. Не можеш да одеш без да пробаш ћевапе — мале роштиљане месне колбасе служене са хлебом лепиња и лук. Порција ћевапе кошта око 5-8 EUR. Још ј