Када је сат показао 14:00 у Сент Луису, тензија је већ била у ваздуху. Не само због америчког сунца, већ и због тежине у атмосфери. Босна и Херцеговина и Панама су изашли на терен за пријатељску утакмицу која нимало није личила на обичну. Зашто? Зато што је ово била генерална репетиција за огњиште Светског првенства 2026. Обе стране су инсистирале на суровом поподневном старту како би се пријавиле на задушавајуће услове које их очекују у САД, Мексику и Канади. Резултат? Језив 1:1, који је причао више прича него сам резултат.

Рев Змајева

Седамдесет хиљада навијача из босанске дијаспоре претворило је подручје Сент Луиса у море од зелене и беле боје. „Змајеви" су изашли с налетом, ударили рано. У 23. минуту, Никола Катић је уписао гол који је трибине одвезао у орбиту. Али Панама, исти тим који ће Хрватска срести у групи, није желела да се сломи. Ховани Рамос је вратио екипу на једнак број голова у додатном времену првог полувремена, подсетивши да се у овој жељи грешке казне тренутно.

[IMG:1]

Сукоб перспектива тренера

Сергеј Барбарез, 54-годишњи капетан БИХ-а, није могао да сакрије осмех. „Получили смо много", изјавио је. „Хтели су да нас надиграју. Имали смо проблема са њиховим дугим лоптама, али то је нормално када играш високо. Неки играчи су били љути што сам их заменио – хтели су више. То је супер!" Видео је глад. Видео је ватру.

Са друге стране линије владало је друго расположење. Томас Кристенсен, 53-годишњи данско-шпански тренер Панаме, мање је гледао ка резултатној табели, а више ка плућима својих играча. „Ниједан нема гарантовано место у првих 11!", повикао је. „Имамо опције свуда. Сваки играч мора да се докаже. Мало ме брине физичка форма неких играча..." Док је Барбарез славио борбу, Кристенсен се плашио исцрпљености. Како се Светско првенство приближава, питање није само ко даје гол, већ ко ће преживети жељу.